Dolaskom juna počeli su prvi nemiri. Sretna sam jer je konačno sezona Kinder Joya, Panacote, malina i paprika. Ljeto miriše na mali restoran u Stonu i najbolju riblju paštetu i salatu od hobotnice ikad. Na vožnju Vinskom cestom u Hercegovini, do Mogorjela. Vožnju skuterom do Bregave. Došlo mi je ono vrijeme da se isplačem. Znam šta ide poslije toga. Jedno zbogom i čuvaj se. Otišla sam u Beograd na svega nekoliko dana i ostavila sve brige na granici. Nisam željela da ih pokupim u povratku. Željela sam da se vratim, trčeći, i topim se na tamošnjem asfaltu, i žaliim se koliko je vruće, plešem dok pošten svijet kreće na posao. Pijem ljubičaste "šutere" dok se ne probudim na totalno nepoznatom mjestu. Smijem se Hani dok nas maže Autanom na sred Knez Mihajlove. Probudim se ubijeđena da sam izgubila novčanik i štikle, a baš me briga. Drugarica je promijenila prezime na najkul svadbi na kojoj sam bila. Sad mi je i žao što Melisa nije dobila priliku da mi se smije na račun prvog plesa na svadbi, koji se, tradicionalno pleše sa kumom, koji je imao šezdeset godina. Posljednji put si me rasplakao čim sam se vratila. Znam da je posljednji jer, koliko sam željela da se vratiš, toliko, čini se, sada ja ne želim da se vratim. Neću te dočekati, nećemo plakati na rastanku. Bejbe, već smo se rastali. Ovih dana se nerviram jer mi treba muškarac da mi otvori teglu kiselih krastavica.
Irma je zaljubljena. Toliko zaljubljena da me njeno konstantno dopisivanje dovodi do ludila, a drago mi je kad joj vidim osmijeh dok tipka. Mene čeka sedmica iz pakla. Prva četiri dana ću misliti na ono kad me zagrliš kad dođeš, bar četiri. Onda ću se vidjeti sa ljudima sa kojima se ne viđam često i pustit cu da me njihove priče zaokupe. Provozat cu se sa Tarikom do Konjica ili Pala, samo da vidimo šta ima. Plaši me da mogu da poželim nekoga ko nije ti. Toliko sam se navikla na tvoj lik u mislima, da neki drugi izgleda pogrešno. Ali džaba, to smo šta smo. Ti ne možes biti hrabar koliko meni treba, a ljubav se treba i zaslužiti. Znam da tebe plaši naša neizvjesnost, ali mene plaši da znam kako će nam svaki dan izgledati. Znaš već, hoću vatru, život. Hoću da budeš najviše svoj, a onda moj. Ne biram lakši put. Ne pristajem na tako malo od tebe.
Rođeni smo na Balkanu. Pivo pijemo kao Njemci, tekilu kao Meksikanci, a rakiju smo u stanju napraviti od skoro svega. Nije čudo što nas najjače emocije potrefe u sitne sate za šankom. Takvi smo. Dizat ćemo ruke na neke pjesme, za koje ćemo se ujutro kleti da ih nikad nismo čuli.
Sreća me čeka u kupovini kupaćeg i japanki, u planiranju novog godišnjeg odmora. Spakovat ću što manje stvari. Možda ćemo se pronalaziti u istim stihovima istih pjesama, ali neću ti poslati poruku. Obećala sam sebi. A kad jednom prelomim, nazad ne idem. Zahvalna sam što imam drugarice koje ce mi kupiti Kinder Joy kad sam neraspoložena, ili koje će mi donijeti pastu Pomodoro kad sam gladna. Sreća je u tome. Ljubav se zasluži. Za mene je ljubav kad mi doneseš hranu na vrata, kad mi crijeva pjevaju, kad me pitaš treba li mi nešto kad sam bolesna i ono "javi se kad stigneš." Kad me poljubiš onako glasno, ono da se čuje, dok još ni oči nisam otvorila, pospana i topla. Kad me nasmiješ do suza.
Sad uživam u kostolomnom zagrljaju brata kad se vidimo nakon nekoliko dana, u jutrima u Mrvici, popodnevima u Che Guevari. Hobotnici na salatu. Zamolit ću nekoga da mi rasječe lubenicu i jest ću je, onako, na kriške. Vozit ću karting, bez pritiskanja kočnice. Snimat ćemo se za aftermovie po cijelom Splitu, od Žnjana do Poljuda.
A čim ozdravim, počastit ću se velikim menijem i sladoledom sa Oreo keksom u Meku. Tri mjeseca ljeta i više su nego dovoljna da zaboravim da si u istom gradu kao i ja.
A.
Nema komentara:
Objavi komentar